PINKIJEV TV VODIČ 1

DA NE POVERUJEŠ Š’A IMA NA TV-U....

Nisam bila sigurna odakle da počnem, ali hajd’ da krenemo od domaćih tema....

Po onoj narodnoj, kaže se „kol’ko para, tol’ko muzike“....Pošto para ima jedino među narodnjacima, uglavnom samo njih i gledamo na većini  domaćih TV kanala.

Kažu i da ko peva zlo ne misli, ali meni se čini da je tačnije da – ko misli sigurno neće postati GRANDIOZNA pevačica...a ko ne veruje, nek’ sluša šta pričaju kada gostuju u raznoraznim emisijama. To što ne govorite tečno francuski pa neke nećete razumeti, vaš je problem...

Ono što svi volimo da gledamo su dečje emisije, koliko god godina imali....jer, kako se kaže, „u svima nama spava malo dete koje jedva čeka da bude probuđeno“. Ok, slažem se, samo da u potpisu ispod te rečenice ne stoji ALIEN.

Politika, prenos iz Skupštine grada.....neki od odbornika spominje kako nije u redu „da se laže narod“ i da su „u laži kratke noge“....Vreme je da dotičnom neko objasni da su u svrhu prikrivanja dužine (tj.kratkoće) istih i izmišljene govornice, on to izgleda još nije shvatio.

Mnogi gosti u nešto ozbiljnijim emisijama na TV-u govore za sebe da su dobre osobe, tolerantni, PACIFISTI....meni se čini da za ovo potonje misle da su to ljudi koji bi – sve druge koji ne misle isto kao oni – bacili u Pacifik.

Posle velikog uspeha Srđana Dragojevića sa najnovijim filmom PARADA, predlažemo da snimi film o političarima pod naslovom PARA DAJ. To bi ga potvrdilo i kao reditelja sposobnog da kod gledaoca izazove i suze, a ne samo smeh...Nastavak bi mogao biti na sličnu temu, o predizbornim kampanjama i kandidatima, pa bi naslov verovatno bio PARADAJZ.

Jedna od (retkih) svetlih tačaka na domaćoj TV je šou Ivana Ivanovića (moje skromno mišljenje koje gledanost u Srbiji potvrđuje i statistički). Kako on voli objašnjavati 10 razloga zbog kojih je dobro biti ovaj ili onaj, evo šta ja mislim zašto je dobro biti Ivan Ivanović, u 10 tačaka (moglo bi ih biti i više, ali neću da iskačem iz TV šeme):

• Možeš ljudima uvaljivati satove, a da te ne uhapse.
• Slobodno možeš spojiti posao i zadovoljstvo – zadovoljstvo je što ne moraš zvati JK da gostuje u emisiji.
• Zato što mu – čak i ako jednog dana JK ipak bude gošća u emisiji – oči neće biti u visini njenog lica, pa će opet imati razloga da bude nasmejan.
• Zato što je super osećaj biti prvi na Prvoj.
• Ako hoćeš da gledaš gosta „s visine“, pozoveš Džeja.
• Zato što je lepše da te plaćaju da laješ nego da te plaćaju da cviliš.
• Jedan od razloga zna i voditelj sa konkurentske televizije kada mu ponestane ideja.....
• Zato što pred milionima žena možeš izjaviti da ste i ti i on mali, a da ti – bez obzira na to – sve žene u studiju aplaudiraju.
• Možeš i samome sebi „zabiberiti čorbu“ i pozvati u goste Božu Đelića i Boru Đorđevića.
• Možeš iskreno reći šta o kome misliš, a da te posle toga i dalje redovno plaćaju.

U nedostatku dobrih emisija možete se baviti i samo gledanjem reklama, jer one zauzimaju oko 70% programa.....a usput se možete takmičiti sa spikerima u brzom izgovoru na temu „...savetovanja sa lekarom ili farmaceutom....“. Možda u tome postanete toliko dobri da vas prime na FDU, nikad se ne zna....

Što se stranih emisija tiče, nešto je bolji izbor, naročito ako imate kablovsku .....ipak....

Šekspir...paa,nema ga često na TV-u (šteta), ali ga ima u životnoj svakodnevnici....na primer, kada žena kaže mužu (ili obrnuto) – BITI ILI NE BITI....AKO NE BI TI, IMA KO BI. Ništa ni od Hemingveja, čak ni „Kome zvona zvone“....zvonila bi đacima, ali mnoge škole su ovih dana zavejane ili prokišnjavaju pa od zvonjave za početak časa ništa....“Starac i more“ takođe nije interesantan, više je u trendu mladić i jahta....i tako....

Umesto Šekspira, bezbroj latino-TV serija koje vam garantuju da ćete uzalud potrošiti hiljade sati čekajući da se glavna junakinja, na kraju, ipak uda za lepog, mladog i bogatog frajera, a ne za siromašnog, dobrog i vernog koji njenoj najboljoj drugarici nije napravio dete (što, naravno, odabrani bogati neodoljivi junak ipak nije propustio da ne uradi). Turske serije su nam nekako bliže i simpatičnije; ipak smo se (mada ne baš dobrovoljno) družili s njima pet vekova....Gledajući ih, odmah postaje jasno zašto toliko slušamo muziku koja liči na njihovu a zovemo je svojom, a i odakle smo „pokupili“ mnoge igračko-pevačke-zavodničke manire koje veselo upražnjavamo po splavovima i drugim mestima za noćni provod.

U Holivudu, razne priče....Branđelinu ću preskočiti, ionako svi samo o njima pričaju....Eto, negde pročitah vest da je Tom Kruz odbio dublera za snimanje opasnih scena na najvišoj zgradi na svetu, u Dubaiju. Mislim da njegovo suicidno ponašanje ima racionalno objašnjenje – već je u trećem braku, sa već trećom ženom koja je pola metra viša od njega. Ipak, volimo i Toma i ostale akcione heroje, podsećaju nas na vrstu muškaraca koja odumire.... Ono što pomalo nervira je činjenica da je tematika većine akcionih filmova „oko za oko, zub za zub, prašak za nos“ pa znate kraj filma i ako ga nikada ranije niste gledali.

Dobro,večeras definitivno nema ništa interesantno da se pogleda osim zanimljivog filma (tako se barem čini kada pogledate naslov u TV-programu koji sam morala da priložim kao dokaz u formi ilustracije teksta, jer čisto sumnjam da bi mi drugačije poverovali, hahaaa...). Ipak, samo da podsetim da ima i ona narodna u kojoj kažu „da je pisalo na tarabi....“ pa je onaj ko je poverovao natpisu debelo nadrrrrrljoooo.......

Voli vas (više od televizije) vaša

Natasha

DAN ZA LJUBAV I VINO

Pravoslavni vernici znaju da je danas Sveti Trifun,zaštitnik vinogradara, ali kako se (na žalost) ceo svet sve više globalizuje, preciznije rečeno – amerikanizuje, tako se i kod nas polako usvaja običaj da se ovaj dan slavi i kao Dan zaljubljenih. Možda se to ne bi tako lako desilo da su naši vrli Balkanci naviknuti da nas češće obasipaju pažnjom pa se, valjda podsvesno, “hvatamo” za raznorazne praznike da ih na to nateramo…Tako se u februaru veselimo Danu zaljubljenih, a u martu Danu žena, mada je ovaj potonji praznik – sudeći po broju “veselih” muškaraca koji toga dana slave po kafanama (oni su naklonjeniji Svetom Trifunu cele godine,čini se : D) – dan kada se žene odmaraju od muškaraca... Šalu na stranu – dragi muškarci, ipak razmislite - kada ste poslednji put svoju lepšu polovinu obradovali nekim poklonom ili sličnim znakom pažnje? Ukoliko mislite da se pravdate nedostatkom novca, kod “prave” vam to sigurno neće proći kao izgovor. Svaka pripadnica lepšeg pola ceni i sitnicu - ako je odabrana od srca, a s namerom da joj pokažete da vam je do nje stalo. To može biti njena omiljena čokolada, ruža ili lepa čestitka…Vaš gest je, sam po sebi, nešto što za nju predstavlja vrednost.

Vama, drage moje, evo nekoliko saveta kako da se danas lepo provedete (mada naslućujem da bi se snašle i bez mene), a ako još uvek niste zaljubljene – imajte vere, ljubav se obično desi kada to najmanje očekujete! Naša draga pesnikinja Desanka Maksimović je lepo rekla da je „sreća lepa samo dok se čeka“, ali da li je manje lepa kada nam se zaista desi? Naravno da ne, jer ju je sve teže doživeti....

Ako se spremate za romantično veče u dvoje, bili udati ili ne, obradujte ga nekim komadom donjeg rublja kojeg ćete obući (i svući) specijalno za ovu priliku. Kao ni za njega, ni za vas nema opravdanja tipa “nemam para” (na kraju krajeva,ko ih danas ima dovoljno?) jer, uz malo truda,čak i ako nemate veću količinu novca na raspolaganju, možete pronaći sasvim dobre modele u kineskim radnjama,kod prodavaca na tezgama, na prazničnim sniženjima ili kod prijateljice koja radi u butiku, a koja uvek ima neke tajne resurse “ispod žita”. Nije baš neko iznenađenje ako vas ugleda u donjem rublju koje je video već mnoogo puta, a već se malo i …pa znate već….

Parfem sigurno nije nešto što će vam praviti problem pri odabiru – svaki koji On voli da nosite (dok proverava kako miriše na vašem vratu) i za koji mislite da odgovara vašoj ličnosti, pravi je izbor.

Ovo je dan kada sebi možete dopustiti da budete i pomalo “sladunjavo” raspoloženi – neki detalj sa aluzijama na zaljubljenost kao što su srculenca, cvetići ili čipka svakako je dozvoljen, a na neki način i – obavezan. Ah, da…umalo da zaboravimo na još jedan obavezni i daleko najvažniji detalj, a to je – osmeh! Ako ste zaljubljeni, on će mu to potvrditi, a ako niste, privući ćete nekoga sebi sličnog…možda ne baš danas, ali jednog dana – sigurno!

Voli vas vaša

NatashaJ

BREogradske priče, BREtmen i čovek - pingvin

Kao dete leta, moram priznati da ne volim da se probudim, a da je prvo što ugledam kroz prozor ova količina snega...široke BREtonske ulice liče na scenografiju nekog filmskog BREspuća pa mi momentalno postane žao što ne živim negde na BREverli Hilsu i BREzbrižno šetam u letnjim krpicama sa BREtelicama! Ovako, uhvati me neki BREdak kad se setim da moram da izađem napolje i da će to iziskivati odevanje u petnaest slojeva, kao da sam BREgunac za vreme BREkstva iz vešernice ili živim sa BREduinima.

Kako su nam ulice slabo ili nikako očišćene, definitivno bi BREogradu trebala jedna dooooooobra BREdinerka veličine Godzile da to sve sredi...mada, kada je sve ovako BRElo od snega, grad je fotogeničniji i deluje BREspekorno čisto.

Krećem prema Bulevaru i Vuku i kroz prozor hladnog tramvaja gledam kako promiče BRElville. Da mi ne bude dosadno u vožnji, slušam BREtovena na mp3 plejeru, ali ga na stanici pored OTC-a nadjačavaju tonovi nalik onima koje proizvodi BREki BREkić i njemu slični pevači(ce). Možda da presedam na BREovoz, ipak bih brže stigla do Vuka, sine mi misao umesto BREkap-plana? Istina, ali ovako je mnogo zanimljivije, klaj-klaj....Lepo bih se provozala da mi je naišao jedan od onih novih, BREsprekornih i skoro BREšumnih tramvaja, ali nisam imala sreće da naiđe pa...kako god; nisam BREba, a ni rođena na BREčkom dvoru pa da mora sve da mi bude potaman!

Na Bulevaru gužva, ali uglavnom BREnignog karaktera...dobro, nije prijatno za život kao na BREžanijskoj kosi, od stalne buke automobila svi koji ovde stanuju verovatno dobro znaju šta su to BREsane noći i imaju veću potrošnju BRE vitamina nego što je prosečna, ali BREzveze je živeti i u BREzimenoj ulici u kojoj sve deluje kao da u njoj niko ni ne živi, zar ne? Ovako, neki nervozni vozač - izbečenih BREonjača kao Šojić iz „BREle lađe“ - je „leg’o“ na sirenu koja urla kao BREsan pas, dok slučajni prolaznici u čudu gledaju čemu takva nervoza kad u BREogradu niko ni ne primećuje kada bilo ko gde zakasni; to je, takoreći, deo našeg folklora....

Ipak, postoje i neki ljudi, pojave i mesta koja su nedvosmisleno i opštenarodno prihvaćena kao oduvek naša, a gde je BRE čučalo oduvek, kao što je, na primer, OBREnovac, BREzovica, slatko, pekmez ili rakija od BREskve, BREgović ili BREna, a možda se tu mogao naći i BREd Pit da je uspeo nagovoriti Anđelinu da svoj rediteljski prvenac snima u BREogradu i da nas bolje upozna pre nego što snimi priču o nama....sad’ nek’ pukne od muke što i njega nećemo svojatati, a sigurno bi mu se svidela i naša kuhinja i naš narod, samo da je ikada ovde bio!

Kao ljubiteljka kulture, lepote, umetnosti, zabave i sličnih stvari koje ulepšavaju život, ipak ne bih smela  preneBREgnuti da imamo i takva mesta koja vredi videti, barem ponekad - BREogradsko dramsko i druga pozorišta, BREogradske kafiće, kafane, restorane i splavove, lepe BREogradske devojke....Koliko god pisali o nama sve i svašta, mora da postoje neki dobri razlozi zbog kojih mnogi BREže iz svojih dosadnih gradova kako bi došli u naš BREograd da se dobro provedu.

Vreme mi je za pauzu i BRElu kafu i sendvič u omiljenom kafeu. Još malo pa ću kući; odoh da odgledam jednog od BREtmen filmova; onaj nastavak kada je čovek-pingvin postao gradonačelnik.....ako potraju ovako niske temperature i ovoliki sneg, stvarno će nam jedan takav i zatrebati, časna BREeeeeč.....

Voli vas vaša

NatashaJ

MAGIJA VISOKIH POTPETICA

Ahh, šta su sve žene spremne da otrpe, samo zarad lepote! 

Žene su vekovima mirno živele noseći samo svrsishodnu, udobnu obuću, a onda se neko dokon (verovatno muškarac) dosetio da bi žene mogle biti - na veštački način – podignute na viši nivo…

Znate li za onu interesantnu priču o venecijanskim kurtizanama i platformama? Naime, u renesansnoj Veneciji cvetala je trgovina, grad je postao jedan od najznačajnijih trgovačkih centara Evrope i luka u koju su, pre svega zahvaljujući herojskim podvizima njenog slavnog meštanina Marka Pola, dolazili brodovi iz celog sveta. I tako, građani Venecije su se bogatili, a gde ima para uvek ima mnogo pomodarstva, zabave i, naravno, prostitutki koje vide svoju šansu da “lako” zarade novac. Obično građanstvo se, više-manje, zgražavalo (ili bar pretvaralo da se zgražava) nad novonastalom situacijom pa se neko – inventivan kao svaki pravi renesansni čovek – dosetio da dotične dame “obeleži” tako što će nositi obuću sa tooooliko visokom platformom da ih možete videti na kilometar! Time je odjednom rešeno više problema: onaj ko je trebao njihove usluge znao je koga da pita, fine dame su znale koga da izbegavaju, a one (profesionalke) nisu morale gubiti vreme da objašnjavaju šta to rade tako nakićene na Markovom trgu u podne…

Potpetice najsličnije onima kakve danas poznajemo vuku poreklo iz doba Luja XIV, a od tada pa do danas su, uz stalne transformacije oblika i veličine, ipak sačuvale osnovnu funkciju – da onoga koji ih nosi učini višim, a nogu lepšom. Ono što je, međutim, i do današnjih dana njihov problem jest činjenica da nisu naročito udobne ako morate mnogo da hodate (ove trenutno moderne sa potpeticom od 11 cm i više su čisto maltretiranje i potpuna glupost), a dugim nošenjem mogu prouzrokovati i probleme sa stopalima i listovima – grčeve, kurje oči, popucale kapilare, čukljeve i slično. Zbog toga je najbolje da ih nosite samo povremeno, u specijalnim prilikama, jer visoke potpetice – u krajnjoj liniji – zahtevaju i odeću koja je elegantna i koju ne nosite svakodnevno.

Ako ne umete da ih nosite sa stilom ili u njima stvarno smešno hodate, bolje je da ih ne nosite uopšte – nekom muškarcu koji ne razmišlja tako plitko ćete se dopasti bez obzira šta obuli....a možda najpre kada ga razneži pogled na vaša mala, nežna stopala koja trčkaraju po njegovoj sobi...

Voli vas vaša

NatashaJ

JEDAN OBIČAN BLOGGerski dan....

I danas je hladno, ali ipak razmišljam kako da ga provedem, a da to ne bude  neko nekreativno gubljenje vremena, ceo BLOGovetni dan ....

Palim radio da se razbudim, a ono iz njega zagrmi Bijelo dugme i pesma „Ako ima BLOGaaaaa.....u paklu gorićeššš...“...hmmm,ipak da ugasim radio, nešto i ne volim BD....TV je ponekad zanimljiv način da se izgubi mnogo vremena ako ste nekreativno i neintelektualno raspoloženi, da vidim šta ima....domaća serija „Porodično BLOGo“, po stoti put....možda da pogledam onu simpatičnu seriju sa zgodnim,mladim vampirima koji ne misle na seks jedino kada im se zabije BLOGov kolac u srce? Uhhhh, više se „ne daje“, sad je neka druga serija, dosssssssadnooo........

Vesti....i dalje na pola planete neki štrajkovi, lokalni ratovi, pobune, BLOGade.....ovo ne sluti na dobro, daBLOGda pocrkali svi što maltretiraju slabije i izazivaju ratove, fujjj....a nama prodaju priče kao da smo se svi najeli BLOGinja pa nemamo ni grama mozga u glavi,a BLOGika nam je potpuno strana pojava......

A da krenem nešto da pišem?

Oš’ malo Morgen, što bi rekli Nemci....totalna BLOGada u mozgu, ideje niotkuda!!! Ako ovo stanje potraje, teško da ću jednoga dana postati BLOGinja BLOGgova,hahaa....a možda ja samo fantaziram da imam BLOGomdani talenat za pisanje?!

Možda da odskićem do grada? Hladno je, ali što da ne....uvek nekog poznatog sretnem, a i zanimljivije mi je nego ovde u BLOGovima gde živim; mogu da gledam izloge, negde sednem i popijem kafu u zanimljivom društvu....

U liftu, naš predsednik Kućnog saveta, fin stariji čovek, uljudno pozdravlja sa „BLOGodarim“ i ja ljubazno odzdravljam, a inače sam po tome i poznata u zgradi u kojoj živim(sad se malo hvalim, ali nije loše podsetiti one koji su to zaboravili da rade, a trebalo bi).

Dok se spuštamo, u dokolici primećujem nove žute nalepnice servisera lifta sa važnim obaveštenjima i telefonima: „U slučaju BLOGade lifta, pozovite ove brojeve....“

Napolju,ne baš prijatno iznenađenje – neko mi je na parkingu ispred zgrade zaBLOGirao kola, tako da ću morati do grada autobusom...a koliko je „veselo“ koristiti gradski prevoz po ovom (ne)vremenu svi mi iz BLOGrada veoma dobro znamo.

BLOGo meni, baš mi je danas „krenulo“ !!! Bolje da se vratim kući, tamo je toplo i tamo su ljudi koje volim i koji mene vole, a možda mi se probudi inspiracija pa ipak nešto nažvrljam.

Ehhhh,kad bih dobila na LOTO-u ili pronašla neki kovčeg s BLOGom pa preko noći postala BLOGatašica...pa se udam za nekog BLOGataša...krenem u kupovinu i ispraznim BLOGajnu kupujući sebi neke koještarije i poklone za porodicu i prijatelje....naravno, tog BLOGataša bih morala iskreno voleti, jer pare ne garantuju sreću. Kako kaže pesma, „džaba bilo njiva plodnih, vinograda BLOGorodnih...“ , ako nemaš onog koga voliš. Ako BLOG da - nek’ smo živi, zdravi i voljeni i bićemo srećni kao sveci na BLOGovesti, a za pare ćemo se već nekako snaći....na kraju krajeva, pred Njim smo svi isti – i BLOGatuni i siromasi ne mogu pobeći od onog što im On odredi.

Od hladnoće, i kompjuter mi nešto zaBLOGirao, ali kako sam taman završila pisanje, odoh da pristavim kafu i tako....na kraju će ovaj dan ipak biti prijatan, maltene BLOGovski...što i vama od srca želim.

Voli vas vaša

NatashaJ

SITNA MODNA RAZMIŠLJANJA DOK PADA KIŠA ILI VEJE SNEG…

Sve one koji vole da pada kiša ili sneg možemo nabrojati na prste, ali to nije razlog da vas ovakvo vreme oneraspoloži, zar ne? Ako vam ništa pametnije ne pada na pamet, setite se istoimenog filma iz 1952. godine sa briljantnim plesačem Džin Kelijem kako izvodi svoj čuveni ples na kiši…Svakome ko je gledao taj film sećanje na ovu scenu izmami osmeh, a zašto ne bi i vama ona poslužila da tmuran i hladan dan učinite lepšim? Možda imate i sami neki sličan događaj u sećanju, pa ga iskoristite da sve gledate drugačijim očima.

Naravno, najosnovniji (uglavnom)ženski ‘rekvizit’ po ovakvom vremenu (kada pada kiša ili snažno veje sneg, kao ovih dana)je – kišobran! Ima ih raznih boja, veličina, maštovitih dezena, sklopivih (idealni su za tašnu svake dame!), jeftinih i skupih…Kada već spominjemo skupe, jedna interesantna priča: pre nekoliko godina je otkriven najskuplji kišobran na svetu! Naime, u Dorčesteru (Engleska) su vlasnici, potpuno nesvesni vrednosti predmeta koji drže u hodniku sa ostalim kišobranima, kao gosta primili gospodina koji je odmah prepoznao vrednost ovog kišobrana i postarao se da se uskoro nađe na aukciji poznate akcionarske kuće “Djuk” iz Dorčestera. Analizom je ustanovljeno da se radi o pravom remek-delu Rusa Mihaila Perčina, koji je spomenuti kišobran uradio po porudžbini slavnog gospodina Faberžea pre nešto više od stotinak godina. Ručka je napravljena od kamena nefrita, sličnog žadu, sa pozlaćenom trakom slikanom na emajlu. Drvena baza je od prvoklasno obrađenog dudovog drveta, metalne šipke su lakirane i dekorisane, a platnena senka je od svetloplave, potpuno neoštećene svile! Naravno, ineresovanje na aukciji je bilo veliko, a kišobran je konačno prodat anonimnom kupcu za neverovatnu cenu od 7360 funti.

U današnje vreme, ipak, ne morate imati toliko novca da biste mogli kupiti dobar kišobran. Pored toga, ponuda dezena je neverovatno maštovita i nećete imati problem da ga prilagodite vašoj garderobi. Ukoliko se ne možete odlučiti kakav kišobran da kupite (ovo je obično samo ženski problem), jednostavno kupite crni...

 Što se tiče obuće i tašni, najvažnije je da su od materijala koji ne propušta vodu jer će vam, u protivnom, mokrima i promrzlima teško padati na pamet bilo kakvo pevanje, a ponajmanje ono na kiši. Mada valja primetiti da je i Džin Keli u gore pomenutom filmu pokisao, ali mu to nije smetalo jer je bio zaljubljen…pa razmišljajte pomalo i na tu temu. ;)

Voli vas NatashaJ

DANI,MESECI I ERA VODOLIJE

Eeeeeehh,drage Vodolije, ovo je vaše vreme u svakom smislu!

Kao prvo, svima želim da se lepo provedu za rođendan, što - naravno - ne znači da im ostale dane u godini ne bih poželela da se lepo provode ili barem da im proteknu onako kako će se njima samima najviše dopasti. Ovo napominjem jer je opštepoznata stvar da su naše drage Vodolijice pomalo ekscentrične (i iznutra i izvana).

Ono što je, u stvari, isto tako zbunjujuće kao i njihova neobična ličnost je činjenica da se njihov astrološki znak zove tako kako se već zove, a pripadaju vazdušnim astrološkim znakovima...hehe....pa pretpostavljam....kako bi bilo nezgodno izgovarati VAZDUHOlija, neko se ipak prizvao pameti i tako napravio kompromis,hahaa......

Naravno,šalim se, ali večeras mi ionako misli vrludaju u čudnim smerovima, pa tako i na ovu temu...Ono što nam je donela era Vodolije (koja je počela krajem prošloga veka) je i ekspanzija računara i Interneta (daaaa,daaa,evo i mene od danas ovde....);o računarima kao jednoj od pojava opisanoj simbolikom vodolijskog vladaoca Urana da i ne govorim....Ipak, ima tu i poneka loša strana te vodolijske širine i sklonosti neličnim bojenjem svega, pa se tako pojaviše Veliki Bratovi (ova greška je namerna ; )), rijaliti šouovi, sve je (čak i ono što ne bi to trebalo biti) postalo suviše javno i ponekad banalno....kako se izboriti sa time da nas svi pokušavaju uveriti da je bolje ne biti svoj, ne biti originalan, ne razmišljati svojom glavom, čak se i oblačiti tako da svi ličimo jedni na druge?

Budite kreativni!!! Kreativnost je moguća u svemu, čak - kako reče jedan moj dobar prijatelj - i u načinu na koji ćete otvarati prozor....ako,na primer,pri tom pevušite ili vas gleda vaša bolja (lošija) polovina pa se naginjete više nego što je to normalno za tu vrstu rabote i tako....da ne spominjem da je sve to besplatno, košta vas samo malo truda. Pevušite dok pečete palačinke, ostavljajte čudne tragove u snegu, pišite SMS poruke koje možda i nisu najbolje što je svet video, ali koje niste prepisali.....milion je načina, ostaviću vam da sami odmaštate dalje (čim stavite maštu u pogon, već se nešto dešava ; )).

I tako, da se načas vratim Vodolijama....uživajte u ovim "vašim" nebeskim danima....šta reći više - čak je i Dan zaljubljenih pozajmio jedan od tih vodolijskih dana baš za sebe, pa tako i vi širite kreativnost, napredne ideje, ljubav, prijateljstvo i široke vidike sa onima koje volite i koji vas vole, a tu sam negde i ja....

Voli vas NatashaJ