JEDAN OBIČAN BLOGGerski dan....

I danas je hladno, ali ipak razmišljam kako da ga provedem, a da to ne bude  neko nekreativno gubljenje vremena, ceo BLOGovetni dan ....

Palim radio da se razbudim, a ono iz njega zagrmi Bijelo dugme i pesma „Ako ima BLOGaaaaa.....u paklu gorićeššš...“...hmmm,ipak da ugasim radio, nešto i ne volim BD....TV je ponekad zanimljiv način da se izgubi mnogo vremena ako ste nekreativno i neintelektualno raspoloženi, da vidim šta ima....domaća serija „Porodično BLOGo“, po stoti put....možda da pogledam onu simpatičnu seriju sa zgodnim,mladim vampirima koji ne misle na seks jedino kada im se zabije BLOGov kolac u srce? Uhhhh, više se „ne daje“, sad je neka druga serija, dosssssssadnooo........

Vesti....i dalje na pola planete neki štrajkovi, lokalni ratovi, pobune, BLOGade.....ovo ne sluti na dobro, daBLOGda pocrkali svi što maltretiraju slabije i izazivaju ratove, fujjj....a nama prodaju priče kao da smo se svi najeli BLOGinja pa nemamo ni grama mozga u glavi,a BLOGika nam je potpuno strana pojava......

A da krenem nešto da pišem?

Oš’ malo Morgen, što bi rekli Nemci....totalna BLOGada u mozgu, ideje niotkuda!!! Ako ovo stanje potraje, teško da ću jednoga dana postati BLOGinja BLOGgova,hahaa....a možda ja samo fantaziram da imam BLOGomdani talenat za pisanje?!

Možda da odskićem do grada? Hladno je, ali što da ne....uvek nekog poznatog sretnem, a i zanimljivije mi je nego ovde u BLOGovima gde živim; mogu da gledam izloge, negde sednem i popijem kafu u zanimljivom društvu....

U liftu, naš predsednik Kućnog saveta, fin stariji čovek, uljudno pozdravlja sa „BLOGodarim“ i ja ljubazno odzdravljam, a inače sam po tome i poznata u zgradi u kojoj živim(sad se malo hvalim, ali nije loše podsetiti one koji su to zaboravili da rade, a trebalo bi).

Dok se spuštamo, u dokolici primećujem nove žute nalepnice servisera lifta sa važnim obaveštenjima i telefonima: „U slučaju BLOGade lifta, pozovite ove brojeve....“

Napolju,ne baš prijatno iznenađenje – neko mi je na parkingu ispred zgrade zaBLOGirao kola, tako da ću morati do grada autobusom...a koliko je „veselo“ koristiti gradski prevoz po ovom (ne)vremenu svi mi iz BLOGrada veoma dobro znamo.

BLOGo meni, baš mi je danas „krenulo“ !!! Bolje da se vratim kući, tamo je toplo i tamo su ljudi koje volim i koji mene vole, a možda mi se probudi inspiracija pa ipak nešto nažvrljam.

Ehhhh,kad bih dobila na LOTO-u ili pronašla neki kovčeg s BLOGom pa preko noći postala BLOGatašica...pa se udam za nekog BLOGataša...krenem u kupovinu i ispraznim BLOGajnu kupujući sebi neke koještarije i poklone za porodicu i prijatelje....naravno, tog BLOGataša bih morala iskreno voleti, jer pare ne garantuju sreću. Kako kaže pesma, „džaba bilo njiva plodnih, vinograda BLOGorodnih...“ , ako nemaš onog koga voliš. Ako BLOG da - nek’ smo živi, zdravi i voljeni i bićemo srećni kao sveci na BLOGovesti, a za pare ćemo se već nekako snaći....na kraju krajeva, pred Njim smo svi isti – i BLOGatuni i siromasi ne mogu pobeći od onog što im On odredi.

Od hladnoće, i kompjuter mi nešto zaBLOGirao, ali kako sam taman završila pisanje, odoh da pristavim kafu i tako....na kraju će ovaj dan ipak biti prijatan, maltene BLOGovski...što i vama od srca želim.

Voli vas vaša

NatashaJ