Nisam bila
sigurna odakle da počnem, ali hajd’ da krenemo od domaćih tema....
Po onoj narodnoj, kaže se „kol’ko para, tol’ko muzike“....Pošto para ima
jedino među narodnjacima, uglavnom samo njih i gledamo na većini domaćih TV kanala.
Kažu i da ko peva zlo ne misli, ali meni se čini da je tačnije da – ko
misli sigurno neće postati GRANDIOZNA
pevačica...a ko ne veruje, nek’ sluša šta pričaju kada gostuju u raznoraznim
emisijama. To što ne govorite tečno francuski pa neke nećete razumeti, vaš je
problem...
Ono što svi volimo da gledamo su dečje emisije, koliko god godina
imali....jer, kako se kaže, „u svima nama spava malo dete koje jedva čeka da
bude probuđeno“. Ok, slažem se, samo da u potpisu ispod te rečenice ne stoji
ALIEN.
Politika, prenos iz Skupštine grada.....neki od odbornika spominje kako
nije u redu „da se laže narod“ i da su „u laži kratke noge“....Vreme je da
dotičnom neko objasni da su u svrhu prikrivanja dužine (tj.kratkoće) istih i
izmišljene govornice, on to izgleda još nije shvatio.
Mnogi gosti u nešto ozbiljnijim emisijama na TV-u govore za sebe da su
dobre osobe, tolerantni, PACIFISTI....meni se čini da za ovo potonje misle da
su to ljudi koji bi – sve druge koji ne misle isto kao oni – bacili u Pacifik.
Posle velikog uspeha Srđana Dragojevića sa najnovijim filmom PARADA,
predlažemo da snimi film o političarima pod naslovom PARA DAJ. To bi ga
potvrdilo i kao reditelja sposobnog da kod gledaoca izazove i suze, a ne samo
smeh...Nastavak bi mogao biti na sličnu temu, o predizbornim kampanjama i
kandidatima, pa bi naslov verovatno bio PARADAJZ.
Jedna od (retkih) svetlih tačaka na domaćoj TV je šou Ivana Ivanovića (moje
skromno mišljenje koje gledanost u Srbiji potvrđuje i statistički). Kako on
voli objašnjavati 10 razloga zbog kojih je dobro biti ovaj ili onaj, evo šta ja
mislim zašto je dobro biti Ivan Ivanović, u 10 tačaka (moglo bi ih biti i više,
ali neću da iskačem iz TV šeme):
- Možeš
ljudima uvaljivati satove, a da te ne uhapse.
- Slobodno možeš spojiti posao i zadovoljstvo – zadovoljstvo je što ne moraš zvati JK da gostuje u emisiji.
- Zato što mu – čak i ako jednog dana JK ipak bude gošća u emisiji – oči neće biti u visini njenog lica, pa će opet imati razloga da bude nasmejan.
- Zato što je super osećaj biti prvi na Prvoj.
- Ako hoćeš da gledaš gosta „s visine“, pozoveš Džeja.
- Zato što je lepše da te plaćaju da laješ nego da te plaćaju da cviliš.
- Jedan od razloga zna i voditelj sa konkurentske televizije kada mu ponestane ideja.....
- Zato što pred milionima žena možeš izjaviti da ste i ti i on mali, a da ti – bez obzira na to – sve žene u studiju aplaudiraju.
- Možeš i samome sebi „zabiberiti čorbu“ i pozvati u goste Božu Đelića i Boru Đorđevića.
- Možeš iskreno reći šta o kome misliš, a da te posle toga i dalje redovno plaćaju.
U nedostatku dobrih emisija možete se baviti i samo gledanjem reklama, jer
one zauzimaju oko 70% programa.....a usput se možete takmičiti sa spikerima u
brzom izgovoru na temu „...savetovanja sa lekarom ili farmaceutom....“. Možda u
tome postanete toliko dobri da vas prime na FDU, nikad se ne zna....
Što se stranih emisija tiče, nešto je bolji izbor, naročito ako imate
kablovsku .....ipak....
Šekspir...paa,nema ga često na TV-u (šteta), ali ga ima u životnoj
svakodnevnici....na primer, kada žena kaže mužu (ili obrnuto) – BITI ILI NE
BITI....AKO NE BI TI, IMA KO BI. Ništa ni od Hemingveja, čak ni „Kome zvona
zvone“....zvonila bi đacima, ali mnoge škole su ovih dana zavejane ili
prokišnjavaju pa od zvonjave za početak časa ništa....“Starac i more“ takođe
nije interesantan, više je u trendu mladić i jahta....i
tako....
Umesto Šekspira, bezbroj latino-TV serija koje vam garantuju da ćete uzalud
potrošiti hiljade sati čekajući da se glavna junakinja, na kraju, ipak uda za
lepog, mladog i bogatog frajera, a ne za siromašnog, dobrog i vernog koji
njenoj najboljoj drugarici nije napravio dete (što, naravno,
odabrani bogati neodoljivi junak ipak nije propustio da ne uradi). Turske
serije su nam nekako bliže i simpatičnije; ipak smo se (mada ne baš
dobrovoljno) družili s njima pet vekova....Gledajući ih, odmah postaje jasno
zašto toliko slušamo muziku koja liči na njihovu a zovemo je svojom, a i odakle
smo „pokupili“ mnoge igračko-pevačke-zavodničke manire koje veselo upražnjavamo
po splavovima i drugim mestima za noćni provod.
U Holivudu, razne priče....Branđelinu ću preskočiti, ionako svi samo o
njima pričaju....Eto, negde pročitah vest da je Tom Kruz odbio dublera za
snimanje opasnih scena na najvišoj zgradi na svetu, u Dubaiju. Mislim da njegovo
suicidno ponašanje ima racionalno objašnjenje – već je u trećem braku, sa već
trećom ženom koja je pola metra viša od njega. Ipak, volimo i Toma i ostale
akcione heroje, podsećaju nas na vrstu muškaraca koja odumire.... Ono što
pomalo nervira je činjenica da je tematika većine akcionih filmova „oko za oko,
zub za zub, prašak za nos“ pa znate kraj filma i ako ga nikada ranije niste
gledali.
Dobro,večeras definitivno nema ništa interesantno da se pogleda osim
zanimljivog filma (tako se barem čini kada pogledate naslov u TV-programu koji
sam morala
da priložim kao dokaz u formi ilustracije teksta, jer čisto sumnjam da bi mi
drugačije poverovali, hahaaa...). Ipak, samo da podsetim da ima i ona narodna u
kojoj kažu „da je pisalo na tarabi....“ pa je onaj ko je poverovao natpisu debelo
nadrrrrrljoooo.......
Voli vas (više od televizije) vaša
Natasha
Нема коментара:
Постави коментар