BREogradske priče, BREtmen i čovek - pingvin

Kao dete leta, moram priznati da ne volim da se probudim, a da je prvo što ugledam kroz prozor ova količina snega...široke BREtonske ulice liče na scenografiju nekog filmskog BREspuća pa mi momentalno postane žao što ne živim negde na BREverli Hilsu i BREzbrižno šetam u letnjim krpicama sa BREtelicama! Ovako, uhvati me neki BREdak kad se setim da moram da izađem napolje i da će to iziskivati odevanje u petnaest slojeva, kao da sam BREgunac za vreme BREkstva iz vešernice ili živim sa BREduinima.

Kako su nam ulice slabo ili nikako očišćene, definitivno bi BREogradu trebala jedna dooooooobra BREdinerka veličine Godzile da to sve sredi...mada, kada je sve ovako BRElo od snega, grad je fotogeničniji i deluje BREspekorno čisto.

Krećem prema Bulevaru i Vuku i kroz prozor hladnog tramvaja gledam kako promiče BRElville. Da mi ne bude dosadno u vožnji, slušam BREtovena na mp3 plejeru, ali ga na stanici pored OTC-a nadjačavaju tonovi nalik onima koje proizvodi BREki BREkić i njemu slični pevači(ce). Možda da presedam na BREovoz, ipak bih brže stigla do Vuka, sine mi misao umesto BREkap-plana? Istina, ali ovako je mnogo zanimljivije, klaj-klaj....Lepo bih se provozala da mi je naišao jedan od onih novih, BREsprekornih i skoro BREšumnih tramvaja, ali nisam imala sreće da naiđe pa...kako god; nisam BREba, a ni rođena na BREčkom dvoru pa da mora sve da mi bude potaman!

Na Bulevaru gužva, ali uglavnom BREnignog karaktera...dobro, nije prijatno za život kao na BREžanijskoj kosi, od stalne buke automobila svi koji ovde stanuju verovatno dobro znaju šta su to BREsane noći i imaju veću potrošnju BRE vitamina nego što je prosečna, ali BREzveze je živeti i u BREzimenoj ulici u kojoj sve deluje kao da u njoj niko ni ne živi, zar ne? Ovako, neki nervozni vozač - izbečenih BREonjača kao Šojić iz „BREle lađe“ - je „leg’o“ na sirenu koja urla kao BREsan pas, dok slučajni prolaznici u čudu gledaju čemu takva nervoza kad u BREogradu niko ni ne primećuje kada bilo ko gde zakasni; to je, takoreći, deo našeg folklora....

Ipak, postoje i neki ljudi, pojave i mesta koja su nedvosmisleno i opštenarodno prihvaćena kao oduvek naša, a gde je BRE čučalo oduvek, kao što je, na primer, OBREnovac, BREzovica, slatko, pekmez ili rakija od BREskve, BREgović ili BREna, a možda se tu mogao naći i BREd Pit da je uspeo nagovoriti Anđelinu da svoj rediteljski prvenac snima u BREogradu i da nas bolje upozna pre nego što snimi priču o nama....sad’ nek’ pukne od muke što i njega nećemo svojatati, a sigurno bi mu se svidela i naša kuhinja i naš narod, samo da je ikada ovde bio!

Kao ljubiteljka kulture, lepote, umetnosti, zabave i sličnih stvari koje ulepšavaju život, ipak ne bih smela  preneBREgnuti da imamo i takva mesta koja vredi videti, barem ponekad - BREogradsko dramsko i druga pozorišta, BREogradske kafiće, kafane, restorane i splavove, lepe BREogradske devojke....Koliko god pisali o nama sve i svašta, mora da postoje neki dobri razlozi zbog kojih mnogi BREže iz svojih dosadnih gradova kako bi došli u naš BREograd da se dobro provedu.

Vreme mi je za pauzu i BRElu kafu i sendvič u omiljenom kafeu. Još malo pa ću kući; odoh da odgledam jednog od BREtmen filmova; onaj nastavak kada je čovek-pingvin postao gradonačelnik.....ako potraju ovako niske temperature i ovoliki sneg, stvarno će nam jedan takav i zatrebati, časna BREeeeeč.....

Voli vas vaša

NatashaJ