Čudna rabota, to slikarstvo....Eto, slikam preksinoć ove suve trave na suncu, igram se lopaticom i potezi idu, sami od sebe; malo ovamo, malo onamo
zbog kompozicije....Još malo ovde i ovde....mislim da je sada to - TO....Da se osuši pa ću sutra objaviti na sajtu...
Prespavam. Pogledam ujutro sliku čim otvorim oči (momenat kada si objektivniji, nezasićen radom za razliku od dana ranije i kada zato odmah primetiš
ako, evenutalno, nešto treba da se popravi). Odjednom i sasvim neočekivano, na njoj videh nešto sasvim drugo, a potpuno u kontekstu već ranije osmišljenog naslova slike (“Pobeda svetla”)
- figuru hrabrog viteza u belom koji mačem uništava zlo i crnilo, usred usijanog bojnog polja, i sve je u nekom čudnom gibanju....Odakle se sad to stvorilo? Ili je tu bilo i sinoć, samo sam ja MISLILA da slikam
travke... Sve to pomalo. Eto, često me pitaju šta radim i kako dobijam ideje kada slikam....ne znam ponekad ni ja gde to vodi, ali baš u tome je najveća lepota stvaralaštva uopšte. Putovanje u
nepoznato. Putovanje u kome sledite instinkt; nemate ni putokaze, ni plan, ni vodiče, ali ipak stignete tamo gde ste pošli. I da.....sada, kada je gledam, ne mogu više da vidim te suve trave sa početka
rada ni kada to svesno hoću jer sam otkrila nešto još lepše i važnije ispod površine; poruku koja je došla iz neke tajanstvene dubine.
Tako je i u svakodnevnom životu, čak i ako se ne bavite nekim kreativnim/umetničkim zanimanjem - dopustite da vas ponekad vode instinkti, podsvest i/li intuicija.
Tražite sliku ispod slike sa površine bilo čega, nađite sopstvene “Da Vinčijeve kodove”... dekodirani na samo vama poznat način, daće dublji smisao svemu što vidite i radite. Bićete srećniji. Jači. Zdraviji. I najvažnije - svoji.
Voli vas N.
