Šetam ovog lepog prolećnog dana i ugledam ovu malu, naizgled slabašnu biljku kako je probila beton i raste.... zamislih se. Po(r)uke koje nam šalje priroda su svakodnevne i uvek poučne, a bezbroj ih je - pod uslovom da uopšte imamo senzibilitet i želju da ih primetimo i shvatimo na pravi način.
Gledajući ove travke kako
napreduju kroz, naizgled, mnogo tvrđu materiju od njih samih, shvatih: nikada ne znamo koliko je skrivene snage u nama!
I ta skrivena snaga....Svi je imamo, samo
što neko ume da je voljno aktivira gde i kada mu zatreba, a u nekom drugom ona drema
negde duboko unutar bića pa joj treba neki intenzivniji povod da bi se
probudila. Kojom količinom skrivene snage raspolažemo u životu najčešće možemo
primetiti u trenucima velike sreće ili velike nevolje – u prvom slučaju, ona
nas čini još boljim, velikodušnijim i sklonijim da pomognemo onima koji imaju manje
sreće od nas samih, a u drugom....to je tek pravi ispit!!! Ili, kako kaže ona
narodna: „Ne daj Bože što se durat’ može!“ U nevolji i, naročito, ekstremnim
situacijama, te skrivene snage se ponekad pokažu toliko velikim da i samog
njihovog vlasnika iznenade svojom silinom....
Isto važi i na nekim „banalnijim“
nivoima – ne, ona/on nisu „previše zauzeti“ da bi se videli sa vama ili
odradili neki posao ili održali obećanje, javili se ili šta već....već, jednostavno,
nisu dovoljno zainteresovani za to. I zato što (znate to već i bez mene i opet
se vraćamo na dobre, stare, narodne izreke...) – gde je volje, tu je i načina!
Dakle.... šta da vam objašnjavam, znate i sami. Ili jesi ili nisi....lav, faca,
lik, kako već volite da zovete TE i TAKVE osobe.
Na kraju, svima vama želim da vam se
ispiti izdržljivosti u ekstremnim situacijama nikada ne dese i da vaše skrivene
snage najviše crpe svoje izvore iz vaše sreće.
Voli vas N.
Нема коментара:
Постави коментар