Svaki dan je
neobična niska događaja za sebe, ali baš ta mala, svakodnevna čuda ga i čine
zanimljivim!
Eto, krenem
juče da zalijem cveće, kad ono – kraj saksije sklupčano neko stvorenje. U prvi
mah pomislih da je žaba, ali kad sam malo bolje pogledala, vidim da stvorenje
ima krzno i čudne, male uši … Šišmiš!!! I to u ulazu stambene zgrade gde se, povrh
svega, mogao naći tek kad proleti kroz ulazna i dodatna vrata ispred
stana. Verovatnoća prilično mala, zar ne?! Baš zato i interesantno….
Pipnem da
vidim da li je živ i vidim da jeste, mada je malko “šlogiran”, a i mali je pa
se verovatno u nekom neznanju pri letačkoj navigaciji (početničke greške takvog
tipa su, izgleda, normalna stvar čak i ako ste Betmenov rođak) izgubio i bio
preumoran da se vrati kući, ma gde to bilo… U tom momentu se setim priče babe
moje dobre prijateljice da “po onoj narodnoj, ako pipneš šišmiša – ima da se
udaš u sledećih godinu dana!”
Ne može da
škodi, pomislih pa, eto, pipnuh i to stvorenje nekoliko puta. Malo gunđa, ali
šta fali – ne grize, muževi su mnogo gori od šišmiša u većini slučajeva i ovo
mu dođe kao super priprema ako vas brak već interesuje, hahahaaa……… I “onaj
drugi iz naslova”, ukoliko ga po toj narodnoj nabavite, najčešće ima slične navike
– danju drema, jede, pije vam krv, radi sve naopačke, a noću uglavnom nije kod
kuće :D
Prijateljica
mi napomenula da je njena baba rekla da se “mora pogledati kroz njegovo krilo u
sunce”, ali ko je još video šišmiša na suncu?!! Ipak mislim da je to bio babin maštoviti
dodatak u ljubavnom zanosu u mladosti, s obzirom da je već pre toga srela njenog dedu koji je
– usput budi rečeno – bio divan muž, otac i deda, pa babi (tada još devojci) taj šišmiš nije ni
trebao. Bila bolja vremena sa boljim ženama i muškarcima, valjda…… nije
postojala televizija, internet, mobilni telefoni i slične gluposti da vam kvare
odnose na svakom koraku.
Međutim, šta
je suština ove pričice – ozbiljno se zamislih da li smo zaista spali na to da
su veće šanse da vam se, usred urbanog Beograda, pred vratima pojavi šišmiš
nego neki pristojan momak za kojega biste se možda, jednog dana, poželele
udati?!
Ne znam,
nisam pametna, a ni preterani optimista po tom pitanju…. Sve nešto razmišljam
da ništa ne prepustim slučaju, nego da nabavim još nekoliko tajnih začina tipa
“par kapi zmijskog znoja, aždajino pero…” i slično, napravim “čarobni napitak”
i nabavim mladoženju po svom ukusu….. da barem ima podjednaku količinu smisla
za humor kao i ja pa da od nečeg počnemo.
Toliko od mene za danas pa se
čujemo.........ako se udam, imaću opet o čemu da pišem, a i da se javno
zahvalim malom šišmišu na saradnji. :D
P.S. Umalo zaboravih... posle
„pipkanja“ sam ga iznela napolje u cveće pa je, pet minuta kasnije, malko
živnuo i odleteo. Srećan let mu želim :)))
Нема коментара:
Постави коментар