Pozdrav
svima,
evo me opet posle nešto dužeg vremena, jer osećam potrebu da
nešto malo i ja napišem na temu aktuelne pandemije korona virusom...
Ne bih da razglabam o podacima, o tome kako se treba ponašati
(u bukvalnom smislu) po preporukama profesionalaca ili o tome šta mislim da li
više pomaže – maska ili beli luk :P :D
O tome čitajte u tekstovima na internetu kojih ovih dana
ionako ima previše....
Htela bih napisati nekoliko redova o onome što mislim da je
trenutno najvažnije: (samo)disciplina. Pojedinaca. Društva. Svih nas.
Po mom skromnom mišljenju, mislim
da koren svega što nam se danas (globalno) dešava seže još iz perioda posle
drugog svetskog rata, naročito šezdesetih godina prošlog veka, pa sve do današnjih
dana.
Šezdesete su bile divne – divna moda,
divni filmovi, standard u celom svetu na relativno visokoj razini, svet prilično optimistično gleda na život i
budućnost. Krenula i plastika...najlon....svetski turizam....Pre nekoliko
decenija, sada je jasno, niko nije razmišljao kako će svet izgledati kada se sva
ta bačena (a sporo ili nikako razgradiva) plastika krene gomilati u našim rekama
i morima, kuda će se proširiti svi ti ostaci bačenih bombi, izduvni gasovi,
hemijski proizvodi .... Decenije koje su usledile su sve više i više forsirale
potrošački mentalitet, (uglavnom nepotrebne) luksuzne proizvode, a oni prebogati su
bukvalno počeli da „izmišljaju“ raznorazna ludila života jer više nisu znali
šta bi sa sobom od (čega već....) .....dosade... dostupnosti svega... Tako su
ljudi, previše dokoni i pomalo besni od lagodnog života, počeli i da se
drogiraju, gutaju lekove u enormnim količinama, upražnjavaju promiskuitet (opet iz dosade, realno, jer niko se više
ni u koga istinski ne zaljubljuje, sve to onako....); da ne spominjem blagodeti
televizije i interneta koje pogoduju još većem zatupljivanju i razvodnjavanju
mozga i života :D
Tek poslednjih desetak godina polako
počinjemo shvatati da je đavo, što se prirode i našeg bahatog ponašanja tiče,
odavno odneo šalu.
Znamo isto tako da se čovek (naročito
od prvog svetskog rata na ovamo) igrao i još uvek se igra i u sferi virusa,
bioloških oružja, genetskih eksperimenata, pitaj Boga čega sve ne....misleći da
je veći i od samog Boga! Da se sve može držati pod kontrolom....ali, očigledno je već duže vreme - da ne
može. I tako, kao nus-proizvod ovog bahatog ponašanja, dobili smo bolesne,
gladne, preplašene ljude....
Igramo se sa stvarima koje nisu za
igru!
E, sad...bez obzira da li smo na
strani tih što misle da su bogovi i u čijim su rukama sve te nove igračke ili
smo na strani ovih drugih, mislim da će ključ za opstanak na kraju – i za jedne
i za druge – biti (samo)disciplina. Skromnost. Solidarnost. Nije loše ponovo
pročitati Stari i Novi zavet, ima tamo pametnih stvari.... Kada shvatimo da
ipak NISMO bolji i veći od Boga (ma kako se on u kojoj zemlji zvao) i prirode, biće
šanse za napredak. Lični i opšti. Zato, pamet u glavu - perite ruke, čuvajte
svoje voljene i ne rukovodite se (samo) strahom. I moćnici su ljudi, ne može
ovako do u beskraj; tim više što ni oni ne mogu opstati ako nemaju nas....sve je povezano. Ni virus ne može da živi bez prikladnog domaćina! Nismo veći od prirode i Boga, koliko god da imamo para i moći, i u nekom momentu će i takvi ljudi to morati da prihvate jer su iscrpli skoro sve što postoji. Ko to shvati ranije, mislim da je svakako u prednosti, čak i ako nema ništa.
Mislite o tome. Voli vas N.
